Razlikujmo vrste šećera i zaslađivača – nisu svi šećeri jednaki

7. February 2017.

Lako je zbuniti se među raznoraznim vidovima šećera i zaslađivača. Evo osnovnog kratkog pregleda:

  • Dekstroza, fruktoza i glukoza su monosaharidi, koje zovemo prostim šećerima. Suštinska razlika između njih jeste u tome kako ih naše telo metaboliše. Glukoza i dekstroza su u osnovi isti šećer. Međutim, prehrambeni proizvođači na spiskovima sastojaka obično koriste izraz “dekstroza”.
  • Prosti šećeri mogu se spajati u složenije šećere, kao što je disaharid saharoza (običan šećer), u kome jednu polovinu čini glukoza, a jednu polovinu fruktoza.
  • Etanol (alkohol u alkoholnim pićima) nije šećer, mada pivo i vino, uz alkohol, sadrže zaostali šećer i skrob u malim količinama, ali alkohol izaziva “šećernu” reakciju u našem organizmu.
  • “Šećerni alkoholi” kao što su ksilitol, glicerol, sorbitol, maltitol, manitol i eritrol ne spadaju ni u šećere ni u alkohole, ali postaju sve popularniji kao zaslađivači. Oni se u tankom crevu uglavnom nepotpuno apsorbuju, pa zato iz njih koristimo manje kalorija nego iz šećera, ali zato često izazivaju probleme u vidu naduvenosti, dijareje i gasova.
  • Sukraloza (splenda) NIJE šećer, uprkos svome “šećernom” imenu i varljivom marketinškom sloganu, koji kaže da je “od samog šećera”. Ona je hlorisani veštački zaslađivač istoga reda kao što su aspartam i saharin, i sa istim škodljivim dejstvom.
  • Sirup agave, koji se lažno reklamira kao “prirodan”, po pravilu je u VELIKOM STEPENU prerađen i obično sadrži 80% fruktoze. Krajnji proizvod ni izbliza nije sličan pravoj agavi.
  • Visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS) sastoji se od 55% fruktoze i 45% glukoze.
  • Med sadrži oko 53% fruktoze, ali je potpuno prirodan kad je u sirovom obliku, i ima mnoga blagotvorna dejstva kad se konzumira umereno, budući da sadrži brojne antioksidante, baš kao i spanać.
  • Stevija je veoma sladak biljni proizvod koji se dobija od lista južnoameričke stevije, i potpuno je bezbedna (u prirodnom obliku). Lo han (ili luohanguo) takođe je prirodni zaslađivač, s tom razlikom što se dobija od jedne voćke.

 

 Nisu svi šećeri jednaki

Glukoza je energetski izvor koji smo prirodno predviđeni da trošimo. Svaka ćelija našeg tela, svaka bakterija – i zapravo svaki živi organizam na Zemlji – koristi kao izvor energije glukozu.

Ali kao što ne biramo gde ćemo se roditi, tako više ne možemo birati ni koji ćemo šećer jesti. Sada je naš glavni šećer fruktoza.

Ako se hranite kao što su ljudi jeli pre jednog veka, unosićete oko 15 g fruktoze dnevno – što je velika razlika u odnosu na 73 grama koje prosečna osoba unese kroz zaslađena pića. U povrću i voću ona je u spoju s vitaminima, mineralima, enzimima i korisnim fitonutrijentima, pa tako oni ublažavaju njene škodljive efekte na metabolizam.

 

Verovali ili ne, 25% ljudi unosi više od 130g fruktoze dnevno.

U prerađenoj hrani ne postoje više vlakana, pa tako suštinski ona i nema nikakvu hranljivu vrednost. Čak i sami proizvodi u koje se većina ljudi uzda kad želi da smrša – proizvodi sa sniženim procentom masnoće – često su upravo oni s najvećim procentom fruktoze.

Ne kažemo da je fruktoza sama po sebi loša – opasne su OGROMNE KOLIČINE fruktoze kojima smo izloženi.

Evo koja su dva glavna razloga što je ona tako štetna:

Srce-znak

 

  1. Naše telo fruktozu metaboliše mnogo drugačije nego glukozu. Kod fruktoze se sav metabolički proces svaljuje na jetru.
  2. Fruktozu sada konzumiramo u neprirodnim količinama, i zbog toga su njena štetna dejstva mnogo ozbiljnija.

Jedan od uzroka ove pojave jeste raširena konzumacija bezalkoholnih pića.

U prerađenoj hrani i pićima, danas se 55% sladila dobija od kukuruza, a u Americi su najveći izvor kalorija bezalkoholna pića, jer se ona zaslađuju visokofruktoznim kukuruznim sirupom.

Proizvođači hrane i pića počeli su da prelaze sa saharoze na kukuruzni sirup sedamdesetih godina, kad su otkrili da kukuruzni sirup nije samo jeftinije napraviti, već i da je za oko 20% slađi od klasičnog šećera, to jest saharoze.

Kukuruzni sirup sadrži ista dva šećera kao i saharoza, ali je u metaboličkom pogledu neizmerno opasniji, zbog svog hemijskog oblika.

Fruktoza i glukoza u kukuruznom sirupu nisu vezane, za razliku od običnog šećera, pa zato naše telo ne mora da ih razlaže kao jedinjenje. Zbog toga se fruktoza iz njega odmah apsorbuje, i odlazi pravo u jetru.