Kako da izbalansiramo ishranu i uravnotežimo zdravlje fermentisanom hranom?
Izbalansiranom ishranom poboljšavamo naše zdravlje. Da li ste znali da fermentisana hrana utiče na naše telo, sistem za varenje i da isceljuje celo naše biće?
Fermentisana hrana je postojala u izobilju kod naših predaka
Priprema zimnice još uvek je duboko ukorenjen običaj u našim krajevima. Pored ajvara, pindžura, turšije, i različite vrste zimnice, naši preci, širom sveta, koristili su fermentisane namirnice – jogurt ili kiseli kupus, ne samo da bi imali hranu tokom cele godine nego i zbog zdravlja.
Fermentisana hrana je puna probiotika i dobrih bakterija. Postoji mnogo istraživanja koja dokazuju kako idealan odnos dobrih i loših bakterija u stomaku stvaraju temelje za fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje.
Šta vam vaše stanje creva govori o opštem zdravstvenom stanju?
Probiotici i drugi mikroorganizmi veoma su važni za zdravlje. Mikroflora – bakterije, virusi, gljivice koji čine unutrašnji eko sistem, ne utiču samo na digestivni trakt nego i na celokupno zdravlje.
Bakterije creva utiču na:
- Naše ponašanje. Stomak je naš drugi mozak. On proizvodi serotonin koji pozitivno utiče na naše raspoloženje.
- Dijabetes. Prema nekim studijama iz Danske, količina bakterija u crevima je drugačija nego kod ljudi koji nemaju dijabetes. Prema autorima, tip 2 dijabetes je povezan sa promenama u mikrobima creva.
- Imuni sistem kod beba. Uspostavljanje crevne flore u prvih dvadeset dana života je značajno za uspostavljanje imunog sistema kod beba. Bebe sa neuravnoteženom crevnom florom kasnije imaju problema sa imunim sistemom.
- Višak kilograma. Probiotici pomažu u borbi protiv gojaznosti. Obnavljanje crevne flore je krucijalno ako želite da izgubite višak kilograma.
Fantastična fermentisana hrana za zdravlje
Fermentisana hrana čini čuda za zdravlje. Iako su namirnice koje su bogate probiotskim kulturama veoma dobre za čišćenje organizma, ipak potrebno je pažljivo krenuti sa malim porcijama, da ne bismo opteretili detoksikacione kapacitete. Na ovaj način dajete crevima mogućnost da se prilagode ovim namirnicama.
Fermentacija čini hranu obroke više hranljivijim. Iz fermentisanih namirnica možemo lakše da apsorbujemo hranljive materije. Na primer, fermentisani mlečni proizvodi, voće, žitarice itd..
Hrana može duže da opstane ako je fermentisana – jogurt i kefir mogu par dana da stoje u fržideru, dok kiseli kupus ili turšija po nekoliko meseci. Svakako preporučujemo da svoju zimnicu pravite, jer industrijska može da sadrži sulfat kao konzervans, veće količine sirćeta, a usled pasterizacije, smanjuju se enzimski procesi.
Zašto fermentisana hrana?
Fermentisana hrana je dobra zato što:
- Sadrži važne hranljive materije i olakšava njihovu apsorpsiju. Neke fermentisane namirnice sadrže važne nutrijente kao što je to vitamin K2 koji sprečava zakrčenje arterija i bolesti srca. Na primer kiselo mleko je odličan izvor probiotika i vitamina K2. Fermentisana hrana je takođe puna i vitamina B, folne kiseline, piroksidina, riboflavina i biotina. Sirove fermnetisane namirnice sadže i veliku količinu enzima.
- Optimalizuje vaš imuni sistem. Oko 80% imunog sistema je smešteno u našem stomaku, a probiotici igraju glavnu ulogu u razvoju i funkcionisanju imunog sistema u digestivnom traktu..
- Detoksikuje organizam. Fermentisane namrinice su najbolje za izbacivanje toksina iz tela kao i teških metala.
- Štedi novac. Sa malom količinom fermentisane hrane nadoknađujemo mnogo više probiotika nego sa suplementima.
- Obogaćuje mikrofloru creva. Koristite raznovrsne fermentisane namirnice kako biste unosili u organizam različite probiotske kulture.