Hronični zapaljenski procesi u organizmu značajno utiču na mentalno zdravlje, raspoloženje i ponašanje.
2012. žurnal Neuropsihofarmakologije je objavio jednu studiju u kojoj se navodi da su kod pacijenata sa depresivnim stanjima pronađeni povišeni markeri inflamacije, uključujući citokine i proteine akutne faze. Zapaljenski citokini utiču na neuroendokrinu funkciju, uključujući i amino oksidazu, preoblikovanje sinapsi i nervnih kola u mozgu koji regulišu raspoloženje i to ih povezuje sa razvojem depresije.
Psihosocijalni stres, ishrana, gojaznost, neravnoteža između regulatornih i inaflamatornih T ćelija takođe podstiču zapaljenske reakcije u organizmu. Regulisanjem upravo ovih faktora možemo da utičemo na tok i razvoj depresivnog stanja.
Inflamacija i depresija
Depresivna stanja su jednim delom pokušaj tela da se zaštiti od inflamatornog odgovora. Depresivni simptomi koji su povezani sa hroničnim zapaljenskim reakcijama u telu uključuju sporo razmišljanje, slabo reagovanje, promenjenu percepciju i metaboličke promene.
Zapaljenski imuni citokini u krvi – CRP, interleukin-1 (IL-1), interleukin-6 (IL-6) i TNF-alfa su povezani sa depresijom.
Na primer, kod depresije, bipolarnog poremećaja, postporođajne depresije, bela krvna zrnca – monociti izlučuju velike količine citokina. U isto vreme nivo kortizola, hormon stresa koji se bori protiv upala, je smanjen.
Ovi zapaljenski agensi prenose informaciju do nervnog sistema, preko vagusnog nerva koji povezuje stomak i mozak. U toku zapaljenskih stanja, ćelije mozga smanjuju stvaranje serotonina i melatonina, i proizvode hinolinsku kiselinu koja je okidač anksioznosti i uznemirenosti.
Imuni sistem utiče na raspoloženje
Nestabilan imunološki sistem često uzrokuje inflamaciju u telu i utiče na raspoloženje. Profesor Ed Bullmor Ph.D sa Kembridž univerziteta kaže da depresija i inflamacija često idu ruku pod ruku. Ako imate grip, veoma često se vaše raspoloženje menja. Promene u raspoloženju, iscrpljenost i veća pospanost dovode i do negativnog načina razmišljanja koje je karakteristično za depresivna stanja i raspoloženja koju prate zapaljenske reakcije u telu.
Zapaljenska reakcija je deo odgovora imunog sistema na opasnost. Što je reakcija jača, prouzrokovaće veća oštećenja u organizmu. Trećina pacijenata koji boluju od depresije imaju visok nivo zapaljenskih procesa u organizmu. Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji se leče antiinflamatornim lekovima, koji se fokusiraju na određena mesta u imunom sistemu dolazi i do poboljšanja raspoloženja. Profesor McInnes reumatolog kaže, da kada koristimo određenu vrstu terapije za određenu bolest, vidimo i poboljšanje raspoloženja. Određene metode i terapije deluju pozitivno na celo biće, inflamacija se smanjuje a poboljšanje se vidi na fizičkom nivou – u zglobovima i na koži, a posledično i na psihičkom nivou.
Antiinflamatori poboljšavaju raspoloženje
Profesor McInnes i njegov tim su radili skener mozga pacijentima sa reumatoidnim artritisom pre i posle terapije određenim antiinflamatornim lekovima koji su uticali prvenstveno na imunitet. Skener je potvrdio iskustvo i odgovore pacijenata. Posle terapije antiinflamatornim lekovima postojale su određene promene u mozgu. Neuronske veze koje učestvuju u povećanju depresije su bile znantno oslabljene. Profesor psihijatrije Carmine Pariante tvrdi da ljudi koji imaju preaktivan imunološki sistem manje reaguju na antidepresive. On kaže da emocionalna trauma u detinjstvu može da izmeni imunološki sistem i da nas predisponira za depresiju.
Imunološki sistem je ključni mehanizam koji u ranom dobu utiče kasnije na ceo organizam. Postoje podaci koji pokazuju da pacijenti koji su doživeli traume u ranom detinjstvu, iako nikad nisu bili depresivni, imaju preaktivni imuni sistem i mogu da budu rizična grupa za razvoj zapaljenskih bolesti, alergija, depresivnih stanja….
Lekovi za artritis se testiraju na depresivnim pacijentima
Trenutno se testira lek za artritis Sirukumab na deresivnim pacijentima. Mnoge farmaceutske firme rade upravo na razvoju antiinflamatornih lekova koji bi tretirali i depresivne pacijente. Svakako je veliki problem što svi ovi lekovi imaju i neželjene efekte.
Na sreću, osim lekova možemo koristiti i vrlo efikasne druge metode sa odličnim antiinflamatornim efektima, a samim tim i dobrog antidepresivnog dejstva – pre svega ishrana, vitaminsko mineralna nadokanada, terapije iz domena kvantne medicine…. Više o kvantnoj medicini pogledajte OVDE
Unos koštunjavog voća smanjuje inflamaciju
Sirovo koštunjavo voće sadrži zdrave masti – na primer moćni antioksidant vitamin E štiti neurone; oni pomažu da se telo oslobodi štetnih radikala i štiti ga od zapaljenskih procesa.
Jedna dugogodišnja studija je pokazala da su učesnici koji su jeli koštunjavo voće pet puta nedeljno imali 20% manji nivo CRP (C reaktivni protein – protein koji se proizvodi u jetri) i 16% niži IL-6 nego oni koji nisu konzumirali ove namirnice.
Antiinflamatorna svojstva u koštunjavom voću čine magnezijum, vlakna, antioksidanti, amino kiseline i nezasićene masne kiseline- linoleična kiselina. Organski, sirovi i neprerađeni bademi, brazilski orah, pekanski orah, lešnik, pistać, sadrže najviše hranljivih materija.
Značaj Omega-3 DHA masnih kiselina životinjskog porekla
Omega-3 masne kiseline životinjskog porekla imaju antiinflamatorna svojstva. Svo koštunjavo voće sadrži Omega-3 masti biljnog porekla. Međutim, naše telo ne može dovoljno dobro da obradi alfa linoleičnu kiselinu u dokosaheksaenoičnu kiselinu – DHA koja se može naći u masnim ribama i morskim planktonima. DHA je važan za zdravlje mozga, jer 90% omega-3 masnih kiselina koje se nalaze u kori mozga jesu DHA. DHA u morskim plodovima i eikosapentenska kiselina (EPA) su potrebni za rad svih ćelija u organizmu. Zato je važno da unosite ne samo Omega 3-masti biljnog nego i životinjskog porekla.
Vitamin D protiv inflamacija
Vitamin D pomaže u borbi protiv infekcija i hroničnih zapaljenskih procesa.
Manjak vitamina D utiče na raspoloženje i na depresivna stanja. Optimalan nivo vitamina D podstiče važne hemijske reakcije u mozgu i štiti ćelije tako što poboljšava funkciju glijalne ćelija koje obnavljaju oštećene neurone.
U jednom od prethodnih tekstova pisali smo o značaju vitamina D.
Suzbijanjem inflamacija poboljšavamo mentalno zdravlje
Ako patite od depresivnih stanja, potrebno je da smanjite zapaljenske procese organizma. Najbolja strategija za ovo je korigovanje ishrane prema testu intolerancije, unos omega-3 masnih kiselina životnjskog i biljnog porekla, unos vitamina D kroz ishranu, redovno i optimalno izlaganje suncu kao i umerene sportske aktivnosti.
Veoma je važno da održavate optimalno zdravlje crevne flore i stomaka jer to utiče na raspoloženje. Ishranom namirnicama koje nam odgovaraju, unosom fermentisane hrane poboljšavamo zdravlje creva, a samim tim i mentalno zdravlje.