Prirodno stanje je da smo zdravi i radosni. Iako starimo treba da budemo zdravi. Starenje je samo usporavanje odredjenih procesa, a ne promena u smislu bolesti.
Zdravlje je ravnoteža tela, uma i duha
Naše telo je materijalizacija naših misli i emocija.
Stara kineska poslovica nas uči:
„Reakcija našeg tela je posledica onoga što smo mislili i osećali juče i ako hoćete da znate kako će vam organizam reagovati sutra, setite se šta ste danas mislili i osećali.”
Preventiva i tretiranje organizma kao celine, iako dodje do bolesti, pravi je put da dodjemo u prirodno stanje – stanje zdravlja.
Naše misli i emocije su izvorno čiste kao misli, emocije i reakcije dece. To znači da su:
- u momentu, sada i ovde
- jednostavne
- autenticne i kreativne
- radosne
Sve ove zdrave postulate harmonije uma i duha, a posledično i tela smo iskomplikovali opterećenjima koja potiču iz ega, iz koncepata “moram”…
U cilju spoznaje raznih naših psihoemotivnih opterećenja koja nas blokiraju i razboljevaju, pokrećemo seriju jednostavnih priča koja će nas podsećati na izvorne principe kojima treba da se vratimo a to je:
…RADOST, U MOMENTU, KREATIVNO, KROZ IGRU…
Na stvari i ljude više nećete gledati istim očima nakon ove priče.
Pitao jednom učenik učitelja: “Tako si mudar, uvek si dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš. Pomozi mi da i ja postanem takav.”
Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu vreću.
“Kada se na nekoga naljutiš i uvrediš se”, reče učitelj, “uzmi jedan krompir, pa na njemu napiši ime čoveka s kojim si se posvađao, a onda stavi krompir u vreću.”
“I to je sve?” upita učenik iznenađeno.
“Ne”, odgovori učitelj, “potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu vreću i svaki put kada se osetiš uvređeno stavi u nju krompir.”
Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Vreća se punila krompirima i postala je poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno da je stalno nosi sa sobom. Uz to, krompiri su počeli da se kvare. Neki su istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:
“Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Vreća je preteška, a krompir se pokvario.”
Učitelj je odgovorio:
“To isto se događa i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak teret iako ga odmah ne primećuješ. Zatim teret postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, a navike u karakter koji rađa poroke koji zaudaraju. I lako bismo zaboravili na taj teret da ne postaje suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da sa strane promatraš ceo taj proces. Svaki put kada odlučiš da se posvađaš, uvrediš ili da nekome naneseš uvredu, razmisli da li ti je taj teret potreban.”
ZAJEDNO DO ZDRAVLJA I RADOSTI
Vaš tim Holistic