Pravilno disanje čini pola zdravlja. Nagomilani stres i mentalna napetost često su uzrok nepravilnog i kratkog disanja. Kada smo u stalnom stanju napetosti, nemoguće je da pravilno i duboko dišemo. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da duboko i mirno disanje, rezultira optimalnim snabdevanjem organizma kiseonikom ali i jačanje unutrašnjih organa. Na ovaj način se aktivira parasimpatički nervni sistem, tj. čitav niz fizioloških mehanizama koji donose opuštenost i smirenje, smanjujući i neutralizirajući štetne posledice stresa. 
Vežbajući duboko disanje otklanjamo napetost, povećavamo energiju i delujemo preventivno na mnoge bolesti. Kako pravilno disati? Važno je da dišemo na nos, kako bismo omogućili što bolji dotok kiseonika u mozak. Udahnite vazduh podižući stomak tako da se blago zaobli prema go
Gde se danas nalazite na emocionalnoj skali sreće? Nije važno da li ste u gornjoj ili donjoj polovini. Gde god da se nalazite, to je u redu. Šta svako od nas može da uradi za sebe kako bi se osećao dobro? Potrebno je svaki dan, malo po malo, da ulažemo napore i da zajedničkim snagama, uz pomoć različitih tehnika samopomoći i preventivnih metoda za unapređenje zdravlja, kao i bliskih ljudi oko nas, težimo što višem stupnju ove lestvice. Jer to je jedan od načina da učinimo ovaj život smislenim i lepim. 
Nekada je teško da stanemo sa jelom. Uzrok našeg preterivanja u hrani može biti različitog porekla. Ono što možete da uradite za sebe i svoju porodicu je da kuvate u dobrom raspoloženju i da ostvarite pozitivan odnos sa hranom. Odvojite bar 20 minuta za obrok i sedite za sto, bez TV-a, tableta, telefona. Žvaćite hranu, odložite pribor između zalogaja jer na ovaj način usporavate žvakanje i proces jela. Prepolovite obroke, obratite pažnju na mirise, ukuse i boje u tanjiru i uživajte svim čulima. Istinsko uživanje u hrani pojačaće ceo gastronomski doživljaj i prirodno vas usporiti prilikom jela. Usvojite bar jednu od ovih navika, telo će vam biti zahvalno. 
Kako starimo, usporavaju se i metabolički procesi, organizam se izlaže većem stresu i delovanju slobodnih radikala, ćelije postaju više izložene delovanju toksina i oštećenjima. Da bismo smanjili upalne procese u organizmu važno je da se organizam oslobodi oštećenih ćelija koje su često uzrok raznih oboljenja i prevremenog starenja. Autofagija je metabolički proces obnavljanja organizma. To je način na koji se telo čisti od oštećenih ćelija koje razgrađuju i recikliraju svoje komponente, sa ciljem da se obezbedi više energije i da se ćelije regenerišu. Autofagija čisti organizam, štiti ga od slobodnih radikala i sprečava negativne efekte starenja. Japanski biolog i profesor Yoshinori Ohsumi dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu za otkriće mehanizma autofagije. Istraživanja pokazuju da autofagija učestvuje u prevenciji i odbrani od mnogih bolesti poput diabetesa, bolesti jetre i autoimunih poremećaja, određenih oblika demencije, raznih infekcija. Autofagijom se obezbeđuje energija i gradivni materijal za ćelije, oštećene ćelije se recikliraju, podstiče se razvoj novih ćeli
Ako često jedemo iz dosade ili tražimo utehu u hrani, moguće je da se radi o emocionalnoj gladi, zbog čega može da se javi osećaj krivice, nezadovoljstvo ili suvišni kilogrami Hrana za utehu nam pomaže da lakše podnesemo osećanja koja nas muče. To je hrana koja nas podseća na neka lepša vremena i pomaže nam da se suočimo sa neprijatnim emocijama. Kako bismo zaustavili jedenje kada nam je dosadno, trebalo bi da se zapitamo koje nas to situacije, razmišljanja ili osećanja dovode do žudnje za hranom.
Način na koji jedemo kada smo punom pažnjom usmereni na ritual pripremanja hrane, serviranja i samog čina jedenja, zatim raspremanja nakon obroka nam pomaže da se fokusiramo na sadašnji trenutak. Ovo podrazumeva d
Istraživanja pokazuju da stres utiče na naša creva i digestivni trakt. Isto tako znamo da šta god da pojedemo, to utiče na naše raspoloženje i nivo stresa. U vanrednom stanju i ovom periodu nezivesnosti normalno je da nam je nivo stresa visok. Zato je dobro što možemo da biramo šta ćemo jesti. Na taj način možemo da smanjimo stres i da povećamo otpornost organizma.
1. Maka u prahu
Maka je superhrana koja se koristi kao dodatak ishrani. Ona povećava otpornost na stres i na taj način održava ceo organizam u ravnoteži. Možete je koristiti u obliku praha ili kapsula; podiže energiju tela i raspoloženje.
2. Bademi i orasi
Bademi i orasi su bogati vitaminom E i magnezijumom, opuštaju i podižu energiju.
3. Alkalno zeleno povrće
Tamni, zeleni listovi spanaća puni su folata i deluju kao prirodan lek protiv stresa. Zeleno listano povrće balansira rad creva i pomaže u detoksikaciji. Proleće je dobar period za čićenje organizma i alkalizaciju organizma. Alkalizacijom tela, pomažemo kiseoniku da dođe do svih ćeli
Zapaljenski procesi u organizmu predstavljaju prirodan odgovor tela kada smo bolesni. Hronično zapaljenje znači da upale postoje dugo i tada se mogu razviti problemi kardiovaskularnog sistema i sistema za varenje, hronični umor, nedostatak energije i ubrzano starenje.
Slabe i konstantne upale su uzrokovane raznim faktorima, kao što su lekovi, izloženost toksinima, stres, koliko se krećemo i kakvu hranu jedemo.
Važno je kakvu hranu jedemo jer ona šalje telu signale. Svaki zalogaj utiče na to kako se osećamo u toku dana. I zato ne postoji univerzalna zdrava ishrana. Hrana koja odgovara nekome, ne znači da će odgovarati vašoj jedinstvenoj biohemiji organiza. Zato je važno da pronađete namirnice koje voli vaš organizam kao i one koje vam izazivaju upale. Počnite tako što ćete eliminisati određene namirnice na neko vreme iz vaše ishrane kako biste otkrili šta vam prija.
Kada počnete da smanjujete upale, organizmu omogućavate da otkrije neravnotežu unutar tela i ono što ju je uzrokovalo.
Možda je baš sada pra
Sada je dobro vreme da se posvetimo zdravlju naših pluća. Prema Kineskoj tradicionalnoj medicini, pluća su povezana sa debelim crevom i oni direktno utiču na imuni sistem. Patogeni organizmi ulaze najčešće kroz resipratorni i digestivni sistem, a pluća i debelo crevo su odgovorni za održavanje zdrave funkcije ovih sistema i zaštitu organizma. Kada su pluća zdrava, imunitet je jak i oporavak od bolesti je brz. Da bismo ojačali imuni sistem, sada je potrebno da održavamo zdravlje svih organa, a posebno creva i pluća. Evo nekoliko biljaka Kineske tradicionalne medicine, ali i biljaka sa našeg podneblja koje podržavaju zdravlje pluća. – Američki žen šen vlaži i hladi pluća, što je korisno za suv kašalj. Američki žen šen se smatra hladnim, umirujućim tonikom. – Astragalus ili kozinac je biljka koja se vekovima koristi u Kineskoj medicini i služi za jačanje i toniranje imunog sistema. Astragalus gradi imunitet kako bi nas zaštitio od spoljnih patogenih organizama. On se koristi kod prehlada i gripa, otežanog disanja.
Jedan od najvećih darova kineske tradicionalne medicine jeste znanje o povezanosti ritmova prirode i naše unutrašnje ravnoteže.
Period prelaska iz zime u proleće, kada su dani duži, topliji, kada priroda cveta, često zna da poremeti našu unutrašnju ravnotežu. Sada smo dodatno ometeni trenutnom situacijom koja izaziva dodatnu unutrašnju neravnotežu, a simptomi te neravnoteže mogu biti alergije, glavobolje, bolni mišići, problemi sa varenjem, pad raspoloženja i imuniteta.
Po kineskoj tradicionalnoj medicini, proleće pripada elementu drveta, a jetra je organ koji se vezuje za ovo doba godine.
Kada je jetra harmonična, energija neometano teče, osećamo se zdravo, vitalno i smireno. Kada je jetra u neravnoteži, protok energije u telu je otežan i kao posledica javljaju se fizičke i emotivne tegobe.
U proleće je potrebno posebnu pažnju da posvetimo jetri.
Šta možete da uradite?
1. Hidratacija. Hidratacija podrazumeva unos tople vode, čajeva koji su bogati antioksidantima i polifenolima koji podržavaju imunitet. 2. Ograničite unos šećera. Smanjite namirnice koje izazivaju upalne procese u organizmu kao što su slatkiši, torte, kolači, peciva. Smajen unos šećera pomaže organizmu da bude dinamičniji i više otporan. 3. Koristite probiotike i prebiotike. Korisne bakterije u našim crevima su veoma važne jer aktiviraju imunološki sistem, neutralizuju toksine, teške metale, deaktiviraju kancerogene supstance i učestvuju u varenju hrane i održavanju crevnog epitela. Mikrobiom štiti naš imuni sistem od spoljašnjih uticaja. 4. Koristite ukusne začine, kao što su timijan, klinčić, origano, cimet, kurkumu, koji imaju svojstva da podrže otpornost imuniteta. 5. Budite kreativni u kuhinji. Smišljajte nova jela svake nedelje, kako biste razbili monotoniju. Unos novih zdravih namirnica može da poveća broj različitih korisnih bakterija u mikrobiomu. 